BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260218
DTEND;VALUE=DATE:20260219
DTSTAMP:20260603T163800
CREATED:20250218T213950Z
LAST-MODIFIED:20260207T220025Z
UID:7270-1771372800-1771459199@stsavanyc.org
SUMMARY:Света мученица Агатија; свети Полиевкт
DESCRIPTION:Пролог за 5. фебруар\n18. фебруар по новом календару \n\n\n\nСвета мученица Агатија\n\nОва славна девица и мученица Христова роди се у сицилијанском граду Палерму од родитеља благородних и имућних. Када цар Декије подиже гоњење на хришћане\, би и Агатија света ухваћена и на суд пред судију Квинтијана изведена. Виде судија Агатију\, прекрасну у лицу\, и пожели је имати за жену. Када он то предложи Агатији\, одговори му Агатија да је она невеста Христова\, и да не може бити неверна своме обручнику. Судија је стави на тешке муке: Агатија буде шибана\, ругана\, уз дрво везивана и бијена до крви. По том јој судија поново посаветује\, да се одрекне Христа\, и да тако избегне даље муке\, на што невеста Христова одговори: „Ове муке мени су врло корисне\, као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве\, тако ни душа моја не може ући у Рај\, ако тело моје најпре не буде сокрушено мукама“. Тада мучитељ нареди те јој се одсеку женске груди\, па је онда баце у тамницу. У тамници јој се јави свети апостол Петар и поврати јој целост телесну и здравље. Поново би изведена на мучење\, и поново бачена у тамницу где и предаде душу своју Богу\, 251. године у граду Катани\, а у време цара Декија. По смрти Агатиној њен мучитељ Квитијан пође да заграби имање њено. Но успут се разбесне коњи под њим и под војницима\, те га свега изгризу по лицу\, свале на земљу и истопотају ногама намртво. Тако га убрзо постиже казна Божја за дивљи злочин над светом Агатијом. \n\n\n\nСвета мученица Теодула\n\nПострадала за Христа у време Диоклецијана\, нечастивог цара римског. При мучењу\, Теодула уразуми једног од мучитеља\, Еладија\, и приведе га вери Христовој. Када Еладије јавно исповеди своју веру у Христа\, би мачем посечен. Теодула се држаше врло храбро на суду\, због чега је судија назва безумном. Рече му на то Теодула: „Безумни сте ви који заборависте јединог истинитог Бога\, па се клањате мртвом камењу“. Судија је врже на муке љуте које Теодула јуначки издржа\, и својим јунаштвом на мукама многе задиви и ка Христу обрати. Међу онима беху и два угледна грађанина\, Макарије и Евагрије. Са овом двојицом и многим другим Теодула би бачена у усијану пећ где чесно сви скончаше и Христовог се царства удостојише. \n\n\n\nСвети Полиевкт\, патријарх Цариградски (+ 970. године)\n\nЗбог свог високог ума\, ревности верске и часноречивости назван другим Златоустом. У време патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дође у Цариград руска кнегиња Олга\, и ту се крсти 957. године. Патријарх ју је крстио\, а цар јој био кум. Пророчки јој рекне свети Полиевкт: „Благословена си ти међу женама руским\, јер си заволела светлост и одбацила таму\, благосиљаће те синови руски до последњег колена“. Из простих монаха Полиевкт је био узет за патријарха 946. године и остао је на престолу патријаршијском до своје смрти 970. године. \n\n\n\n\nТамна је тамница\, светла мученица\,\nУ тами се сија света Агатија\,\nНад тамницом двори\, светлошћу облити\,\nТу мучитељ живи\, срамотом покрити\,\nАгатији деви нове муке смишља\,\nМрачан сред светлости\, мучи се\, премишља..\nKo сe c Христом венч’о\, тамница му сјајна\,\nA душману правде – палата очајна!\nТамна је тамница\, светла мученица\,\nЧим је Христа чула света Теодула\,\nЗа Христом је пошла\, чиста голубица.\nЗбог Христа је руља у тму низринула\,\nАл’ весела стоји света Теодула\,\nАл’ весела стоји\, никог се не боји.\nДок душмани њени злобом испуњени\,\nСред дворова бајних бедници очајни\,\nСамо o злу мисле\, само злоби служе\,\nИ све им je празно\, и на све се туже\,\nЈер немају Бога\, јер Христа не знају\,\nСве тајне живота погрешно читају! \n\n\n\nРасуђивање\n\nПитали монаси великога авву Исхириона:\n– Шта смо ми урадили?\n– Ми смо испуњавали заповести Божје\, – одговори Исхирион.\n– А шта ће радити они што после нас дођу?\n– Они ће радити ово што ми радимо\, но упола мање.\n– А они после њих?\n– Они при свршетку времена неће никако држати монашко вежбање\, но њих ће постићи такве напасти и таква искушења\, да ће они кроз трпљење тих напасти и искушења показати се у царству Божјем већим од нас и од отаца наших. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса као јединог истинитог просветитеља и то:\n1. као просветитеља сваког појединог човека\,\n2. као просветитеља\, следствено\, и друштва и васцелог човечанства\,\n3. као просветитеља који осветљава непролазном светлошћу и ум\nи срце и вољу човекову. \n\n\n\nБеседа\nо смрти као спавању\n\nЛазар\, наш пријатељ\, заспа;\nнего идем да га пробудим. (Јов. 11\, 11) \nГосподар живота назива смрт спавањем. О каква неисказана утеха за нас! О каква слатка новост за свет! Смрт телесна\, дакле\, не значи уништење човека него само заспалост од које може пробудити Онај који је и прву прашину пробудио у живот речју Својом. \nИ кад Господ викну: Лазаре! човек се пробуди и оживе. Господ зна име свакоме од нас. Кад је Адам знао име свакоме створењу Божјем\, како не би Господ знао свакога од нас по имену! Не само да зна\, него Он нас и виче по имену. О слатког и животворног гласа Јединог Човекољупца! Тај глас може од камења створити синове Божје! Како да нас не пробуди од сна греховнога! \nНеки човек беше дигао камен да убије брата свога. Но у том тренутку учини му се да чу глас мајке где га зове по имену. Само чу глас мајчин – и рука му задрхта. Он испусти камен и застиде се од греха намераваног. Глас мајчин пробуди га од смрти греховне. Па кад глас мајчин спасава и буди од смрти\, како ли тек глас Створитеља и Животодавца! \nКад год је Господ викнуо некога ко је био мртав само телом\, сваки се пробудио и устао. Но није се сваки пробудио и устао од оних који су били умрли душом\, кад их је Господ викнуо. Јер за ово пробуђење\, за ово васкрсење\, треба и сагласност воље умрлога. Јуда! зар целивом издајеш? Тако викну животворни глас\, но мртвац оста мртвац\, и грешник се не пробуди. Савле\, Савле\, што ме гониш? викну исти животворни глас\, и успаван грехом пробуди се\, и мртви оживе. Ваистину\, дубљи је сан греховни од смрти\, и спавач се не буди лако. \nСлатки Господе\, пробуди нас од сна греховног\, пробуди Господе! Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveta-mucenica-agatija-sveti-polievkt/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-agatija.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR