BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260202
DTEND;VALUE=DATE:20260203
DTSTAMP:20260603T163642
CREATED:20250203T214818Z
LAST-MODIFIED:20260207T212153Z
UID:7209-1769990400-1770076799@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Јевтимије Велики
DESCRIPTION:Пролог за 20. јануар\n2. фебруар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Јевтимије Велики\n\nРођен у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године\, од родитеља племенитих и знаменитих. Јединац син\, рођен по молитви своје мајке Дионисије\, која имаде небеско неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао се\, најпре у близини свога града\, а потом\, пошто посети Јерусалим у двадесет деветој години живота\, у пустињи између Јерусалима и Јерихона\, назватој Фаре. Испуњавао је све дане и ноћи молитвом\, унутрашњим богомислијем\, созерцањем и трудом телесним. Око њега се сабраше многи ученици\, од којих су неки славни светитељи\, као: Кириак Отшелник\, Сава Освећени\, Теоктист и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио демоне\, лечио тешке болести\, извео воду у пустињу\, умножио хлеб\, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб\, значи ви једете туђи труд“. Кад су нека млађа братија хтела постити више од других\, он им то забрани и нареди да долазе за општу трпезу\, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с места на место\, јер\, вели: „Дрво које се често пресађује\, не доноси плода“. Ко год жели да чини добро\, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу\, то је љубав осталим врлинама“. Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је после вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је заповест била\, да се у манастиру држи гостољубље\, и да капија манастира никад не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан патријарх је чекао\, док је огромна маса народа целивала светитеља\, и тек увече успе да доврше опело. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије своме ученику Доментијану\, сав светао и радостан. Преподобни Јевтимије у истини био је прави син светлости. Упокојио се 473. године. \n\n\n\nСвети мученици Енен\, Нирен и Пен\n\nСматрају се првим мученицима словенским\, који се помињу у историји. Називају се Скитима\, и ученицима светог апостола Андреје. Пострадали за веру од својих незнабожачких суседа с десне стране Дунава\, близу Варне. Везани на леду\, они се замрзоше\, и упокојише у Господу. \n\n\n\n\nОко што све види\, ухо што све чује\,\nС путницима свима и свуда путује;\nНе мењајућ места на сваком је месту.\nГде c’ врлина меси\, Он је квасац тесту\,\nГде се светлост иште\, Он сам себе даје\,\nГде се помоћ виче\, Он не изостаје.\nТихо и нечујно ал’ увек у време\nОн стигне да пожње\, и да баци семе.\nСтигне да накара\, стигне да награди\,\nМладог да остари\, старог да подмлади\,\nДа оплеви\, скреше\, и поглади воће –\nСвуд стигне где хоће\, свуд стигне кад хоће\nГде год самац мисли\, гле\, Он ослушкује\,\nГде двојица зборе\, Он ко трећи чује\,\nТкаља где тка платно\, Он joj конце броји\,\nВасионско ткиво у памети кроји.\nO ко ћe му знати стопе и кораке?\nКо му пребројати путе и конаке?\nВечан и бесмртан\, тројичан и један\,\nУ беспутној мрежи васионског ткива\nНевидљив и видан ма од куда гледан\nОн путе просеца и правце открива.\nУ беспутној мрежи Он све стазе гледа\,\nИ ниједном мраву залутати не да.\nМислима o Њему Јевтимије свети\nОсамдесет лета на земљи посвети. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСветитељи цркве колико су били милосрдни и снисходљиви према слабостима људским. толико су били до ужаса непопустљиви и непреклониви у погледу исповедања правих догмата вере. Тако је св. Николај Мирликијски ударио руком Арија на Првом сабору. Св. Антоније оставио је своју пустињу и дошао у Александрију\, да јавно изобличи Арија. Св. Јевтимије будући много притешњаван од царице Евдокије и лажног патријарха Теодосија\, и не могући се више борити разлогом\, напусти манастир и скрије се у пустињи; његовом примеру последују сви знатнији монаси\, У пустињи остане Јевтимије све док лажни патријарх не би збачен и Православље се не утврди. А када у Јерусалиму иђаше највећа агитација у име цара против IV сабора\, што би у Халкидону\, и када сав народ беше застрашен од јеретика\, тада св. Теодосије Велики\, већ оптерећен старошћу\, као неустрашиви војник Христов дође у Јерусалим\, уђе у велику цркву\, успе се на степенице и махнув руком на народ рече: „Ако неко не поштује четири Васељенска сабора као и четири Јеванђеља\, нека буде проклет!“ (До тога времена беху држана само четири сабора Васељенска). Сви слушаоци беху ужаснути од оних речи; и нико од јеретика не смеде ништа против рећи. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса као светлост и то:\n1. као светлост животу моме; као светлост роду људском; као светлост свакој твари.\n2. као светлост нарочито у мраку страха и страдања.\n3. као светлост у часу смртном\, и по смрти – у вечности. \n\n\n\nБеседа\nо јединој светлости у тами\n\nЈа сам светлост свијету. (Јов. 8\, 12) \nОткако је света и времена нико од рођених није се усудио изрећи ове речи. Било је и има људи\, који говоре: ја доносим светлост!\, али никад нико није се осмелио рећи: ја сам светлост! Једини је Господ Исус могао изрећи те речи смело и уверено. Његов кратки живот на земљи и Његова дуга историја од близу 2000 година потпуно су оправдали ове речи. Он је светлост истине\, правде и живота. \nОн је светлост истине\, јер је јавио Собом истину о правој природи Бога и о правој природи човека\, и о односу човека према човеку\, и о односу човека према Богу\, и о односу Бога према човеку. Небо и земља проћи ће\, а Његове речи неће проћи\, јер и небо и земља постали су Његовом речју\, а Његова реч је од Њега и са Њим заувек\, и неће проћи. \nОн је светлост правде\, јер је показао јачину правде и немоћ неправде. Он је то јавио у јаркој светлости оним што је рекао\, оним што је учинио\, и оним што је доживео и преживео међу неправедницима. То је Он јавио и кроз цркву Своју у току досадашњих 20 столећа\, кроз безбројне светитеље правде и мученике за правду. Правда је од Бога и на дугој линији историје она никад не може бити побеђена; неправда је од немоћних бића; она брзо истрчи са својим тријумфалним барјаком на бедем\, али се исто тако брзо и сруши у гроб. \nОн је светлост живота. Његове речи осветљују живот; Његова дела осветљују живот; Његова победа осветљује живот; нарочито Његово васкрсење\, као најсјајније сунце\, јарком светлошћу осветљује живот\, и разгони смрт као слабу сенку. \nО Господе Исусе\, светлости најсветлија\, Сунце истине\, Сунце правде и Сунце живота\, обасјај нас грешне и недостојне! Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-jevtimije-veliki/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/jevtimije-veliki.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR