BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260131
DTEND;VALUE=DATE:20260201
DTSTAMP:20260513T234752
CREATED:20250117T223639Z
LAST-MODIFIED:20260207T211949Z
UID:7167-1769817600-1769903999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Атанасије Велики; свети Максим Архиепископ српски
DESCRIPTION:Пролог за 18. јануар\n31. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети Атанасије Велики\, архиепископ Александријски\n\nРођен у Александрији 296. године\, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра\, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу\, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије\, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере\, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година\, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало\, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције\, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски\, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару\, у гробу\, по приватним кућама\, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога\, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет\, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију\, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину\, имао је много и да пострада за ту истину\, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог „раба вјернаго“\, 373. године (в. 2. мај). \n\n\n\nСвети Максим\, архиепископ Влахозапланински\n\nСин деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он побегне у Румунију где буде посвећен на упражњени престо архиепископа влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546. године. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру. \n\n\n\n\nМудрост се засија кроз Атанасија\,\nИ људе осветли истина Божија.\nПознадоше људи: мудрост ниje трка\,\nНо сваком је слатка\, ко је до дна срка\,\nСвакоме је драга\, ко за њу пострада\,\nКоме прво у свет сва утрну нада.\nКо по свету ходи ко по старом гробљу\,\nO људима мисли ко o слабом робљу\,\nO пет земних копна каo пет игумана\,\nKa o пет локава у пет океана –\nТом је Христос мера\, ким се вечност мери.\nТе се мере држи утврђен у вери\,\nКо ту меру позна\, одустат је неће\,\nЈер за тајне света другу наћи неће;\nСвака друга мера\, поред све напреге\nHe стиже до Алфе нити до Омеге\,\nНо вара ко месец што по води гмиже.\nA личи да до дна\, до дна воде стиже.\nХристос премашује оба краја света\,\nГде се драма кончи и где је почета.\nОд свију је тајни Он тајна највећа.\nОд Свога Рождества до крсног Распећа\nОд Крсног Распећа па до Васкрсења –\nОн је права мера свих Божјих створења\,\nЊима мерећ муке усред светске хуке\nСветитељи Божји страдаше – без муке. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНа питање\, зашто се Бог Син јавио свету у телу човечијем а не у облику друге неке твари\, умни светитељ Атанасије овако одговара: „Ако питају\, зашто се Он није јавио у виду неке боље твари\, нпр: као сунце\, или месец\, или звезде\, или огањ\, или етар\, него баш као човек? То нека знају\, да Господ није дошао да покаже Себе него да излечи и научи страдалнике. Јер јавити се само и зачудити гледаоце\, значило би доћи на показ. Исцелитељу и учитељу нужно је било не само доћи но послужити на корист невољника\, и јавити се тако како би то (јављање) било подношљиво за невољнике… Ниједна твар није била у заблуди у погледу Бога осим једног човека: ни сунце\, ни месец\, ни небо\, ни звезде\, ни вода\, ни етар нису изневерили свој чин\, него\, напротив\, знајући Творца свога и цара-Слово\, они сви пребивају каквим су и створени; само су се људи удаљили од добра\, и истину заменили обманом\, и част\, припадајућу Богу\, као и знање о Њему\, пренели на ђаволе и људе\, извајане од камена… Шта има\, дакле\, невероватно у томе што се Слово (Син Божји) јавило као човек да спасе човечанство?“ Заиста и ми питамо невернике наших дана: у каквом бисте облику ви желели да се Бог јавио ако не као човек? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам Господа Исуса под клеветом и срамотом ради нашег спасења и то:\n1. под клеветом и срамотом од стране књижевника и старешина јудејских\,\n2. под клеветом и срамотом од многих данашњих књижевника и старешина\,\n3. под клеветом и срамотом свакога од нас\, који се у Његово име крстисмо а Његов закон не испунисмо. \n\n\n\nБеседа\nо опасности\n\nНека буду бедра ваша запрегнута\, и свијеће запаљене. (Лк. 12\, 35) \nТо је заповест Онога који зна слабости бића нашег\, и који нам жели добра више од оца и мајке. То је заповест нашег човекољубивог Господа. Кад је човек распасан\, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне\, не усправи ли се цело тело као свећа? Као свећа\, тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом\, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама? Гле\, међу бедрима је гнездо главних страсти телесних. Запрегнути бедра значи стегнути се уздржљивошћу и не давати страстима на вољу. Но запрегнути телесна бедра није циљ него средство\, којим се служимо да бисмо лакше запрегли ум свој и срце своје и вољу своју. Уздржљивост телесна прва је школа нашег хришћанског карактера; после ње долази виша школа\, у којој се учимо уздржљивости ума и уздржљивости срца и уздржљивости воље. Запрегнемо ли ум наш\, онда у његовој тескоби не могу наћи места похотне мисли. Запрегнемо ли срце наше\, онда у њему не могу наћи места похотне жеље. Запрегнемо ли вољу нашу\, онда у њој не могу наћи места зла хотења зверска и демонска. \nТесним путем\, браћо\, улази се у Царство Божије. У тескоби ума и срца и воље једино могу планути свеће свих врлина\, чији пламен уздиже се ка Богу. Под запаљеним свећама и треба разумети хришћанске врлине. \nО Господе чисти и безгрешни\, огњиште свих врлина\, помози нам запрегнути се уздржљивошћу\, и по тесном путу ходити к Теби са запаљеним свећама\, које си Ти донео у свет. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-atanasije-veliki-sveti-maksim-arhiepiskop-srpski/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-atanasije-veliki.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR