BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260130
DTEND;VALUE=DATE:20260131
DTSTAMP:20260513T234241
CREATED:20250117T223505Z
LAST-MODIFIED:20260207T211852Z
UID:7164-1769731200-1769817599@stsavanyc.org
SUMMARY:Преподобни Антоније Велики
DESCRIPTION:Пролог за 17. јануар\n30. јануар по новом календару \n\n\n\nПреподобни Антоније Велики\n\nМисирац\, рођен око 250. године у неком селу Коми близу Хераклеје. По смрти својих племенитих и богатих родитеља он подели наслеђено имање са својом малолетном сестром\, збрину ову код неких рођака\, свој део имања раздаде сиромасима\, а он се у двадесетој својој години посвети животу подвижничком\, коме је тежио од детињства. Најпре се подвизавао у близини свога села\, но да би избегао беспокојства од људи\, удаљи се у пустињу\, на обале Црвенога мора\, где као затвореник проведе двадесет година не дружећи се ни с ким осим с Богом кроз непрестану молитву\, размишљање и созерцање\, подносећи трпељиво неисказана демонска искушења. Слава његова пронесе се по целоме свету\, и око њега се сабере мноштво ученика\, које је он упућивао примером и речима на пут спасења. За осамдесет пет година свога подвижничког живота само је два пута отишао у Александрију\, и то први пут тражећи мучеништва у време гоњења цркве\, а други пут на позив светог Атанасија\, да би оповргао клевету аријеваца као тобож да је и он присталица Аријеве јереси. Скончао је у сто петој години свога живота\, оставив иза себе читаву војску ученика и подражатеља. Иако је Антоније био некњижан\, он је бивао саветником и наставником најученијих људи тога времена\, као што је био свети Атанасије Велики. Кад су га кушали неки јелински философи књижном мудрошћу\, застиде их Антоније питањем: – „Шта је старије: разум или књига? и шта (од овог двога) би узрок другоме?“ Постиђени философи разиђоше се\, јер видеше\, да они имају само књижно памћење без разума\, а Антоније разум. Ево човека који је достигао савршенство\, какво човек може уопште достићи на земљи. Ево васпитача васпитачима и учитеља учитељима\, који је пуних осамдест пет година поправљао себе\, те је само тако могао поправити и многе друге. Испуњен многим годинама и великим делима Антоније се упокојио у Господу 335. године. \n\n\n\nСвети Цар Теодосије Велики\n\nОвај славни и у вери ревносни цар владао је од 379-395. године. Константин Велики забранио је гоњење хришћана\, Теодосије Велики пак отишао још један корак даље: он је забранио у својој држави идолска жртвоприношења. Помагао је много да се вера хришћанска утврди и рашири у свету. \n\n\n\nСвети мученик Георгије Нови\, Јањински\n\nАлбанац\, рођен у селу Чуркли у Албанији од врло сиромашних родитеља\, земљорадника. Присиљаван од Турака да се потурчи он остане непоколебљив у вери хришћанској\, због чега буде обешен у Јањини 17. јануара 1838. године. Велики чудотворац и исцелитељ до дана данашњега. \n\n\n\n\nНад свим поделама\, над свим класама\,\nБог бестрасни стоји\, Господ над војскама.\nБогатог не мрзи\, бедног се не стиди\,\nСилног се не боји\, грешног зове: приди!\nСветитеље себи одасвуд врбује;\nОвога што проси\, оног што царује\nКо трешњар што бира само трешње слатке\nБез мара да л’ c гране храпаве ил’ глатке.\nСве Господ у један красан венац плете\,\nСамо кад су душе покајне и свете.\nАнтоније дивни целог века пости\,\nТодосије Христом цели свет угости\,\nA Јањински Ђорђе крв за Христа проли –\nСву тројицу Господ бесмртно заволи.\nГоспод нема мржње спрам усева свога\nНит слабости других света створенога.\nОн је к свима Једнак\, но сви нису к Њему.\nУслужан је сваком\, милостиван свему\,\nУвек изнад свега и над свим класама\,\nУвек Бог бестрасни – Господ над војскама. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСвети Антоније учи: „Заволи смирење\, оно ће покрити све грехе твоје. Сви греси су мрски пред Богом\, но најмрскији од свију јесте гордост срца… Не сматрај себе ученим и мудрим\, иначе ће пропасти труд твој\, и лађа твоја допловиће празна до обале… Ако имаш велику власт\, не прети никоме смрћу: знај\, да по природи и ти си подложан смрти\, и да свака душа скида као последњу хаљину са себе – тело своје.“ \nУ Византији је постојао чудан и поучан обичај при крунисању царева у Св. Софији. Наиме\, када би патријарх стављао круну на главу цареву\, истовремено му је предавао у руке једну свилену торбу\, испуњену земљом из гроба. Да би се и цареви сећали смрти\, избегавали сваку гордост\, и били смирени. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам прогоњење Господа Исуса правде ради и то:\n1. прогоњење Њега као детета од стране Ирода\,\n2. као човека и Месије од стране јеврејских књижевника и старешина\,\n3. као Бога од многих савремених нам књижевника и старешина и јеврејских и хришћанских. \n\n\n\nБеседа\nо две различите мудрости\n\nПремудрост овога свијета лудост је пред Богом. (I Кор. 3\, 19) \nИ ово је једна велика новост коју Хришћанство јавља свету. Једно је мудрост по Богу и од Бога\, а друго је мудрост по свету и од света. Мудрост по Богу је од Духа Светога; таквом мудрошћу били су апостоли испуњени\, када је на њих сишао Дух Свети. Мудрост по свету је од чула и од материје\, и она представља праву лудост пред Богом\, ако није посољена и надахнута Духом Божјим Светим. \nСва мудрост о свету\, која се руководи само чулима телесним без обзира на Дух Божји\, лудост је пред Богом и ангелима Божјим\, јер таква мудрост не види ни дух\, ни смисао овога света\, него зна овај свет само као пепео споља и као пепео изнутра\, као пепео који ветар случајности згомилава и разгомилава час овако час онако. \nСва мудрост о човеку\, која се руководи само чулима и телесним домишљањима и маштањима\, лудост је пред Богом и ангелима и светитељима Божјим\, јер она не познаје човека као човека\, тј. као биће духовно\, сродно Богу\, него га зна само као тело споља и као тело изнутра\, као тело по облику и као тело по суштини. Исто као кад би мајмун гледајући објашњавао железничку локомотиву\, па рекао: то је гвожђе споља\, и гвожђе изнутра\, гвожђе што греје\, гвожђе што тера\, гвожђе што даје правац\, гвожђе што зауставља! \nКо се може\, браћо\, напунити мудрошћу Божјом осим онога ко се најпре испразни од лудости света? А с Божјом помоћи ово свак од нас може. Нашем пак хотењу и труду иде неизоставно Божја помоћ у сусрет. Јер Бог је сама благост\, мудрост и светост. \nГосподе благи\, мудри и свети\, испуни нас мудрошћу Твојом животворном. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/prepodobni-antonije-veliki/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/prepodobni-antonije.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR