BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260129
DTEND;VALUE=DATE:20260130
DTSTAMP:20260513T233856
CREATED:20250117T220426Z
LAST-MODIFIED:20260207T211751Z
UID:7161-1769644800-1769731199@stsavanyc.org
SUMMARY:Часне вериге Светог aпостола Петра; преподобни Ромило Раванички
DESCRIPTION:Пролог за 16. јануар\n29. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети апостол Петар\n\nСпомиње се овога дана због верига\, у које би окован од безаконог Ирода\, и које при појави ангела у тамници спадоше с њега (Дап 12\, 7). Те вериге чуваху хришћани колико због успомене на великог апостола\, толико и због њихове целебне моћи\, јер се многи болесници излечише додиром о њих (као и о убрус апостола Павла\, (Дап 19\, 12). Патријарх јерусалимски свети Јувенал даде те вериге на дар царици Евдоксији\, прогнаној жени цара Теодосија Млађег\, а ова их преполови\, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариград\, а друго својој кћери царици Евдоксији\, жени Валентијановој у Рим. Ова Евдоксија сазида цркву Светог Петра\, и положи у њу ове вериге заједно са оним\, у које беше Петар пред своју смрт окован од цара Нерона (в. 29. јун). \n\n\n\nСвети мученици Певсип\, Елевсип\, Малевсип и баба им Леонила\n\nПострадали за Христа у време цара Марка Аврелија (161-180) у Француској. Три брата\, три близанца. Најпре само Леонила беше хришћанка\, док унуци њени беху незнабошци. После дугих савета од стране благочестиве Леониле и меснога свештеника ова три брата се крсте. Крстивши се\, они почну свим младићким жаром ревновати за своју веру\, и у тој ревности пођу и полупају све идоле по целој околини. Оптужени и изведени на суд\, они признаду своје дело и јавно исповеде веру своју у Христа. Судија их баци у тамницу\, па позове бабу Леонилу и упути је\, да и она пође у тамницу и посаветује своје унуке\, да се одрекну Христа и поклоне идолима. Леонила ћутке пође у тамницу\, но место да саветује унуке да се одрекну праве вере\, она их почне храбрити\, да се не поколебају\, но да истрају до краја у свима мукама и умру за Христа. Када их судија поново испита и виде њихову још појачану непоколебљивост у вери\, осуди их на смрт. Сва тројица најпре буду обешени о једно дрво где вишаху „као струне на гуслама“\, по том шибани\, и најзад огњем сажежени. Нека жена\, Јовила\, одушевљена храброшћу ових мученика\, повика: „И ја сам хришћанка!“ Одмах\, њу ухвате\, и заједно са старицом Леонилом мачем посеку. \n\n\n\nПреподобни мученик Дамаскин Габровски\n\nПодвизавао се у Хиландару\, где је постао и игуманом. Кад је потражио од неких Турака дуг манастирски\, ови наговоре једну жену муслиманку\, те она уђе у кућу\, где је становао Дамаскин. Тада они Турци дођу и нађу ту жену\, па одвуку Дамаскина пред кадију. Дамаскину буде предложено: или да буде обешен\, или да се потурчи\, на што он одсудно рекне: „Била би лудост\, кад бих ја за привремени живот купио вечну погибао“. Буде обешен 1771. године у Свиштову. Тако Дамаскин жртвова своје тело да спасе душу своју. Но његове убице постиже одмах казна Божја. Они седоше у чун да се превезу преко Дунава\, но изненадном буром буду изврнути и утопљени. \n\n\n\nПреподобни Ромил\n\nРођен у Видину. Био учеником светог Григорија Синаита. Подвизавао се у неколико манастира. У Раваници (у Србији) заједно са њим био је и Константин Цамблак. Ту се свети Ромил упокојио у Господу\, око 1375. године. \n\n\n\n\nЛеонила\, бака стара\,\nДухом силна к’о лавица\,\nКад унуке Богу спреми\,\nСама поста мученица. \nЛеонилу трибун виче\,\nИ од гнева љутог сикће:\n– Иди\, бабо\, у тамницу\,\nПа саветуј унучиће. \nСаветуј их\, да с’ одреку\nТако званог Христа Бога\,\nИли Христа да с’ одреку\nИл’ живота млађанога. \nЛеонила у тамници\nунуцима својим збори:\n– Не бојте се светске силе\,\nМа и огњем да вас згори. \nДржите сe славног Христа\nИ његовог Јеванђеља\,\nОн је за вас припремио\nВечност сјаја и весеља. \nHe бојте се љутих рана\,\nПролазне су: нити смрти:\nВерне Христу смрт не може\nНи сакрити ни сатрти. \nУ сред огња три унука\nХвалу Богу узнесоше\,\nДок им злице драгу бабу\nЛеонилу посекоше. \n\n\n\nРасуђивање\n\nНишта тако не ломи гордост људску као навикнута послушност према старијима. У старој Спарти послушност се сматрала великом врлином. Прича се како је један војник спартански у боју јурећи с обнаженим мачем\, сустигао непријатеља\, и таман кад је замахнуо да га посече\, труба затруби за престанак боја\, а он спусти мач у корице. Кад га је неко\, ко је видео\, упитао\, зашто не посече непријатеља\, он одговори: „Боље послушати војводу него посећи непријатеља!“ \nПослушност хришћанска разликује се од ове спартанске послушности по томе што је она драговољна и што има за циљ спасење душе\, тј. није ради очувања царства земаљског него ради задобијања царства небеског. Св. Јован Колов почео је свој подвиг код некога старца Тивејског. Старац\, да би научио ученика послушности\, посади сухо дрво у земљу и нареди ученику\, да сваки дан залева. Три године безропотно је Јован заливао сухо дрво\, док ово најзад није озеленело и плод донело. То је плод безропотне послушности. Сам распети Господ послушливъ быль даже до смерти. (Фил. 2\, 8). \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам мир Господа Исуса и то:\n1. мир који Он ношаше у души Својој – једини савршени Мироносац\,\n2. мир који Он ствараше међу људима – једини савршени Миротворац\,\n3. мир који Он даде ученицима Својим – једини савршени Миродавац. \n\n\n\nБеседа\nо томе како смо сви слободни само као робови Христови\n\nКоји је позват у Господу роб\, слободњак је Господњи\,\nтако и који је позват слободњак\, роб је Христов. (I кор. 7\, 22) \nВелика новост\, коју Хришћанство сваки дан јавља свету\, јесте\, да се ништа не цени пуном ценом по спољњем изгледу\, него по суштини. Да се не цене ствари по боји и облику\, него по значењу. Да се не цени човек по положају и имању\, него по срцу – по срцу у коме се сједињује осећање\, ум и воља. \nПрема тој\, за свет вазда новој науци\, није роб онај ко је споља заробљен\, нити је слободњак онај ко има спољну\, телесну слободу. По световном поимању роб је онај ко што мање ужива од света\, а слободњак је онај ко што више ужива од света. По хришћанском поимању роб је онај ко што мање ужива од живога и слаткога Христа\, а слободњак је онај ко што више ужива од живога и слаткога Христа. И још по световном поимању роб је онај ко што мање твори вољу своју а што више вољу туђу\, а слободњак је онај ко што више твори вољу своју а што мање вољу туђу. По хришћанском пак поимању роб је онај ко што више твори вољу своју а што мање вољу Божју\, а слободњак је онај ко што више твори вољу Божју а што мање своју. Робовати Господу једина је права и човека достојна слобода\, а робовати свету и себи\, греху и пороку\, једино је смртоносно робовање. Цареви на престолу – човек би помислио: има ли слободнијих људи на земљи? Па ипак многи од царева били су најнижи и најнедостојнији робови земље. Оковани хришћани у тамници – човек би помислио: има ли беднијих робова на земљи? Па ипак хришћански мученици у тамници осећали су се слободним људима\, и испуњени духовном радошћу певали су псалме и уздизали благодарне молитве Богу. Слобода\, скопчана с тугом и жалошћу\, није слобода но ропство. Само је слобода у Христу скопчана с радошћу неисказаном. А радост трајна знак је праве слободе. \nО Господе Исусе\, једини Господару благи\, који нам дајеш слободу кад нас што јаче вежеш за Себе\, учини нас што пре робовима Твојим\, да бисмо престали бити робовима љутих и немилосрдних господара. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/casne-verige-svetog-apostola-petra-prepodobni-romilo-ravanicki/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/casne-verige.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR