BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260126
DTEND;VALUE=DATE:20260127
DTSTAMP:20260513T234751
CREATED:20250117T215654Z
LAST-MODIFIED:20260207T211424Z
UID:7152-1769385600-1769471999@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети мученици Ермил и Стратоник
DESCRIPTION:Пролог за 13. јануар\n26. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети мученици Ермил и Стратоник\n\nЦар Ликиније подиже велико гоњење на Хришћане. Свети Ермил\, хришћанин и ђакон при некој цркви\, би ухваћен и поведен на суд. Када му рекоше да га воде на мучење\, он се веома обрадова. Узалуд му цар прећаше\, Ермил исповеди слободно своју веру у Христа и одговори цару на све претње: „Господ ми је помоћник\, на бојим се\, шта ми може учинити човек“ (Пс 117\, 6)? После тешких мучења бацише Ермила у тамницу. А тамничар беше Стратоник\, потајни хришћанин\, који свим срцем саосећаше са страдањима Ермиловим. Када и Стратоника доставише цару као хришћанина\, цар пресуди да се обојица потопе у Дунав. Тада везаше Ермила и Стратоника у једну мрежу и потопише их у Дунав. После три дана тела њихова избаци вода на обалу и хришћани их нађоше и сахранише на осамнаест стадија далеко од Београда. Ови славни мученици пострадаше за Христа и прославише се 315. године. \n\n\n\nСвети Јаков\, епископ Нисибијски\n\nКао отшелник живљаше лети у отвореном пољу\, а зими у пећини. Једном сиђе у град Нисибију\, да види како вера хришћанска успева и како хришћани живе. Но ту буде изабран за епископа. Учествовао на I васељенском сабору и заштићавао Православље од Аријеве јереси. Догоди се једном да незнабожни Персијанци нападну с војском на Нисибију. Свети Јаков с литијом изађе до бедема градских\, и сам се попе на бедем и шеташе по бедемима не бојећи се непријатељских стрела које беху управљене на њега. Шетајући тако\, светитељ се мољаше Богу\, да Бог сачува град и верне на тај начин што ће послати мухе и комарце на Персијанце\, и тиме отерати ове од зидова града Нисибије. Није\, дакле\, тражио смрт непријатељима нити ма какву врсту погибије и пораза\, него само једну малу досаду која би их отерала одатле. И Бог услиша молитву свога угодника и посла много муха и комараца на Персијанце\, те ове отера а град Нисибију спасе. Поживе свети Јаков дуго и чесно\, и мирно сконча у дубокој старости\, 350. године. \n\n\n\nПреподобни Максим Капсокалива\n\nУ XIV веку подвизавао се као монах у Светој Гори на свој нарочити начин; наиме\, правио се мало јуродив и стално је мењао своје обиталиште. А његово обиталиште била је колиба од грања. Једну за другом колибу он је подизао и палио\, због чега је и назват Капсокалива\, тј. Паликолиба. Сматран је за лудака све док није у Свету Гору дошао свети Григорије Синаит који у Максиму открије јединственог подвижника\, чудотворног молитвеника и „ангела у телу“. Представио се Господу 1320. године. \n\n\n\n\nМолитва у срцу као срце лупа\,\nМолитва у срцу са дисањем скупа\,\nВнутрена молитва\, та светлост внутрена\,\nНа Атону беше Максимом јављена.\nKao дух без тела Максим се дизаше\,\nОд молитве сав се светлошћу сијаше;\nОд молитве беше испуњен радошћу\nОд молитве беше испуњен ситошћу\,\nКроз молитву виде небо откровено\,\nКроз молитву – биће људско прослављено\,\nмолитвом осети и близину Христа\,\nЈавно му се јави и Света Пречиста.\nМаксимова душа беше небом сита\,\nГригор’је Синаит једном га запита:\n– Праведни Максиме\, кажи откуд знадеш\,\nДа визије добра a не зла имадеш?\nИ да све то нису ђаволска маштања\nИ прелести лажне\, сатанска варања?\n– Отуд\, рече\, знадем\, да то нису лаже\,\nШто ми те визије дух и тело блаже\,\nШто за њима увек душа моја чезне\nШто од крсног знака то неће д’ ишчезне\,\nПо радости слаткој знам да прелест није\,\nПо радости благој што ме свега грије. \n\n\n\nРасуђивање\n\nДобро дело с ћутањем више вреди него добро дело с објашњењем\, и несравњено више него најдуховитије објашњење без добра дела. Од светог Николаја Мирликијског нису остале никакве речи\, али су остала дела. Без икаквих објашњења он је у три маха долазио ноћу кући једног сиромаха и убацивао тајно кроз прозор по једну кесу злата. – Неки старац у Скиту Мисирском разболи се тешко\, и пожели да једе мало свежег хлеба (јер хлеб који монаси тада јеђаху беше сушен на сунцу и трајаше месецима). Чувши то\, један од монаха ништа не рече него изиђе и оде далеко у неки град одакле донесе свеж хлеб болесноме старцу. Сазнавши старац за труд тога монаха\, не хте јести хлеб рекавши: то је крв брата! (тј. то је брат с муком доставио). Тада остали монаси умолише старца да једе говорећи му\, да не презре жртву брата. – Каква објашњења и какве речи о братољубљу могу заменити ово просто и ћутљиво дело братољубља? \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам глад и жеђ Господа Исуса за правдом и то:\n1. како Он долази у свет да поврати погажену правду\,\n2. како Он објављује правду Божију и изобличава неправду\,\n3. како Он журно чини безбројна дела правде\, да би нама оставио пример. \n\n\n\nБеседа\nо Царству Божјем\, које је унутра\n\nЦарство Божје је унутра у вама. (Лк. 17\, 21) \nСве што је Божје\, носи печат бесмртности. И Царство Божје – царство је бесмртно. Ако желимо\, дакле\, да дишемо ваздух бесмртности\, морамо ући унутра у себе\, у срце своје\, у Царство Божје. Изван нас је ваздух времена\, ваздух пролазности и трулежи\, у коме душа тешко дише. Царство природно – царство је чулно\, отуда царство туђине у сравњењу са душом нашом\, која представља унутрашње царство наше. Зашто људи воле да се баве дуго\, дуго у туђини? Зашто ретко и нерадо улазе у своју сопствену кућу? Кад год мислимо на све\, ми мислимо о туђини. Кад год се разговарамо о чулном свету\, ми се разговарамо у туђини. Живећи по чулима\, ми личимо на човека који цео дан јури по туђим кућама\, а само увече се враћа својој кући на спавање. И тако будноћу своју ми посвећујемо смрти\, а спавање бесмртности! Ми долазимо к себи\, враћамо се у себе само у сну! Но и наш сан сања нашу јаву\, тј. и кад смо у својој кући у бесвесном стању\, ми сањамо туђе куће: наши снови чулни су\, јер је наша јава чулна. И тако ми смо у туђини\, и туђи и на јави и у сну. Непрестано ми смо ван себе. А Господ хоће да нас врати у нас саме\, у дом свој и домовину своју. За нас је Царство Божје унутра у нама: ван нас је туђина. Да бисмо избегли из туђине и нашли прави дом свој\, у коме се сретамо непосредно с Богом\, ми морамо ући у себе\, у срце своје. Ту је Цар\, и ту је царство. \nО Господе и Царе ангела и светитеља\, покажи нам богатство и сјај царства Твог унутра у нама. Да бисмо заволели царство Твоје више него што волимо чулну туђину\, царство променљивости и пролазности. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-mucenici-ermil-i-stratonik/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sveti-ermil-i-stratonik.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR