BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York - ECPv6.16.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
X-ORIGINAL-URL:https://stsavanyc.org
X-WR-CALDESC:Events for Serbian Orthodox Church of Saint Sava in New York
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20270314T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20271107T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20260123
DTEND;VALUE=DATE:20260124
DTSTAMP:20260514T002844
CREATED:20250117T214531Z
LAST-MODIFIED:20260207T211029Z
UID:7143-1769126400-1769212799@stsavanyc.org
SUMMARY:Свети Григорије Ниски; преподобни Дометијан
DESCRIPTION:Пролог за 10. јануар\n23. јануар по новом календару \n\n\n\nСвети Григорије\, епископ Ниски\n\nБрат светог Василија Великог. Био је најпре само презвитер\, пошто беше жењен\, а када му умре жена\, блажена Теозва\, изабраше га и посветише за епископа у Ниси. Одликовао се огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на II васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други део Символа Вере. Велики беседник\, тумач Светог Писма\, и богослов. Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника\, те у време цара Валента\, њиховог једномишљеника\, успеше да га збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај Свети Отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило цркве. \n\n\n\nПреподобни Амон\n\nПодвижник мисирски. Четрнаест година трудио се и Богу молио само да победи гнев у себи. Достигао толико савршенство доброте да није био више свестан да постоји зло у свету. Особит зналац Светог Писма. Упокојио се прочетком V века. \n\n\n\nСвети Маркијан\n\nРођен у Риму\, но као презвитер проживео до краја свој век у Цариграду\, већим делом у време царовања Маркијана и Пулхерије. Наследивши велико богатство од родитеља\, он га је нештедице истрошио на две сврхе: на зидање или обнављање храмова и на милостињу сиромасима. Сазидао је две нове цркве у Цариграду\, знамените по својој лепоти и светињи: светој Анастасији и светој Ирини. Кад су га питали зашто тако много троши на цркве\, он одговори: „Кад бих ја имао ћерку\, и хтео је удати за некога племића\, зар ја не бих потрошио много злата да је украсим као достојну невесту? А овде ја украшавам Цркву\, невесту Христову“. Колико је\, пак\, овај дивни муж био издашан према црквама и сиромасима\, толико је био тврд\, и веома тврд\, према самом себи\, следујући савету апостолском: „Кад имамо храну и одећу\, будимо овим задовољни“ (1. Тим 6\, 8). Пише се о њему: „Сав би у Богу и Бог у њему\, и представи се Богу испуњен годинама и добрим делима“\, 471. године. \n\n\n\n\nДух дарове држи\, Дух дарове дели\,\nНеком милост благу\, неком разум смели.\nНекоме изрјадну девичку чистоту\,\nНеком љубав живу\, ил’ ума правоту\nПо јачини вере Дух дар нов домеће:\nПорасте ли вера што брда покреће\,\nРизница је Духа\, отворена тада\nИ дар на дар\, ко дажд\, на вернога пада.\nЗбог велике вере Григорије свети\nВисини духовној ко оро узлети.\nЗбог велике вере и свети Маркијан\nМилошћу небеском беше обасијан:\nГpигop’јy се даде светлост богословља.\nМаркијану милост – јелеј славословља.\nO небесни Душе\, Господе и Царе\,\nТи нам не ускрати твоје чудне даре\,\nНо молитвом Твојих избраних сасуда\nСпаси нас осуде у дан Страшног Суда. \n\n\n\nРасуђивање\n\nСујетљивост због одела нарочито узима маха у наше време. Ко нема чим другим да се горди\, тај се горди оделом. А онај ко би имао чим другим\, драгоценијим од одела\, да се горди\, тај се и не горди. Као што злато што не излази на површину земље\, тако се ни духовне вредности једнога човека не показују споља. Прича се како је неки знаменити филозоф видео једнога младића\, како се горди својим оделом\, па му приђе и шапну на ухо: „То исто руно носио је пре тебе ован\, па ипак је био само ован!“ – Бити хришћанин и гордити се оделом још је луђе него бити цар и гордити се прашином под ногама својим. Док је св. Арсеније носио златоткано одело у царском двору\, нико га није називао Великим. Великим је назват онда када се безобзирно сав предао служби Богу и обукао у дроње. \n\n\n\nСозерцање\n\nДа созерцавам нишчету Господа Исуса и то:\n1. нишчету цара који се роди у пећини\,\n2. нишчету најбогатијега који гладова и жеђова\,\n3. нишчету Свемоћнога у општењу с нишчим на земљи. \n\n\n\nБеседа\nо задовољењу с оним што нам је најнужније\n\nА кад имамо храну и одећу\, будимо задовољни. (I Тим. 6\, 8) \nАпостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу\, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу\, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско\, него скупље\, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње\, задовољство од мира и љубави Божје у срцу\, то је задовољство виших људи\, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хране као и прости војници\, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су\, браћо\, у борби непрестаној\, у борби за победу духа над материјом\, у борби за преодолење вишег над нижим\, човека над скотом. Није ли\, дакле\, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој\, и подржава нас у свакој сујетној помисли\, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама\, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним\, и споредно главним\, и погубно корисним\, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек. \nГосподе свети\, крепки и бесмртни\, који си нас од блата сазидао\, и у блато душу живу удахнуо\, не дај\, Господе\, да блато надвлада! Помози духу нашем да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин. \n\n\n\n\n 
URL:https://stsavanyc.org/event/sveti-grigorije-niski-prepodobni-dometijan/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://stsavanyc.org/wp-content/uploads/sv-grigorije-niski.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR