Драги прото Ђокане, прото Александре, прото Алекса и прото Иване, Ваша преузвишености, оче Рајдер. Драги парохијани, драга браћо и сестре, драга децо:
Христос Воскресе! Christ has Risen!
Данас сам овде пред вама као представник Извршног одбора наше Српске православне саборне цркве Свети Сава у Њујорку и у име нашег председника Ненада Милинковића, који није могао да буде овде јер присуствује ванредном састанку Епархијског одбора Источноамеричке епархије у Питсбургу. Састанак је сазван да размотри трагичну ситуацију која је задесила нашу заједницу у Њујорку.
Данас док тугујемо за губитком наше вољене катедрале, ми се и радујемо у нашој међусобној љубави и захваљујемо Свемогућем Богу и Светом Сави што је сачувао наше животе – ни једна особа није повређена нити је изгубила живот прошле недеље, само неколико сати пошто се ту скупило седамсто душа да заједно прослави Васкрс – најсветији дан за нас Православне Хришћане.
Више од седамдесет година смо прослављали наше празнике, крштавали нашу децу и туговали за нашим покојницима у Светом Сави на двадесет петој улици у срцу Менхетна. То што се десило ове године је трагедија. Нема речи да се опише туга у нашим срцима. Волели смо и са поносом смо се бринули о нашој катедрали Светог Саве, националном благу и знаменитости града Њујорка. Била је огромно, преко 160 година старо здање.
Откад је пре осамнаест година прота Ђокан дошао у нашу парохију, неуморно је радио на окупљању наше заједнице и градских званичника да очува и ојача стару грађевину. Потрошили смо преко четири милиона долара на обнову катедрале од чега преко два милиона долара само за обнову крова. То није ситан новац, драга браћо и сестре. То су велике суме новца. Новац је углавном сакупљан у малим прилозима од многих нас парохијана, који веома вредно раде да издржавају и наше породице и да одрже нашу цркву. За многе, ако не и за већину нас овде, наша црква, наша парохија је једина породица коју имамо у Њујорку, а у многим случајевима и у целој Америци. Већина нас помаже породицу и пријатеље у Србији и редовно даје добротворне прилоге за добробит најугроженијих у Србији. Није ни једноставно ни јефтино да се сваке недеље дође на Свету Литургију из удаљених крајева Њујорка: Бруклина, Квинса, Бронкса, као породица Радаковић, или са Лонг Ајленда или из других крајева ширег подручја Њујорка; или чак и даље из Њу Џерзија и Конектикета као Миленковићи и Гримпаси и Лазаревићи и Миловићи; или из општине Рокланд попут породице Санчез, или из Вестчестера, као породица Томлин, или чак и даље из Мериленда, одакле породица Рогић путује да се моле заједно, да утеше једни друге и да доведу своју децу у недељну школу где одрастају у српској православној традицији уз љубав и пажњу протинице Мирјане и сестре Анастасије. Трагично је то што се десило ове године. Али чак и ако смо изгубили нашу вољену катедралу, ми још увек имамо нашу живу цркву – нашу парохију, нашу српску заједницу у Њујорку. Имамо једни друге.
Прошло је само недељу дана од трагедије али има много питања.
Каква ће бити будућност?
Ми смо одлучни да обновимо нашу цркву на истом месту, на Светој Земљи на 25-ој улици. Разматрамо разне могућности. Наша првенствена брига је безбедност. Званичници још увек истражују узроке пожара и ми им помажемо у томе на сваки могући начин.
Молимо вас да се не обазирете на нагађања о узроку пожара нити да било како учествујете у њима. Ми ћемо се вратити на наше имање чим простор буде безбедан. Процењујемо стабилност и безбедност преостале структуре са надлежним стручњацима и градским званичницима да бисмо проценили које могућности имамо. Намеравамо да израдимо свеобухватни план који ће узети у обзир парохијски дом и садашње стање цркве да бисмо одлучили којим путем ићи напред. Када се успостави безбедност, наставићемо са Светим Службама на нашем имању у за то одабраном, привременом месту.
Да ли су црквени документи сачувани?
Да изгледа да су црквени документи сачувани, укључујући и прилоге за Васкрс.
Да ли имамо осигурање?
Наравно да је катедрала била осигурана. Међутим, по свему судећи осигурање неће бити довољно да покрије целокупне трошкове обнове.
Како дати прилог?
Изрази подршке, понуда помоћи и прилози су почели да стижу одмах и непрестано трају. Долазе како од Америчких Срба тако и од људи широм Сједињених Америчких Држава који немају било какво српско порекло.
Прилози се могу одбити од пореза и ЈЕДИНО их треба слати преко ПејПал-а (PayPal) на нашем интернет приказу http://www.StSavaNYC.org. Ниједна друга организација није овлашћена да прикупља новац у име наше Цркве.
Чекови се могу слати директно на адресу црквене канцеларије:
Saint Sava Cathedral, 20 West 26th Street, New York, NY 10010.
Подршка и прилози такође долазе из целог света. Ми смо захвални свима, од оних који су први херојски притекли у помоћ – Њујоршким ватрогасцима и полицајцима до сталне подршке коју добијамо од градоначелника града Њујорка и гувернера државе Њујорк.
Његово Преосвештенство Епископ источно амерички. Др. Митрофан је био са нама, молио се и пружао нам је подршку током ноћи за време пожара.
Многи великодостојници других хришћанских заједница су нам такође изразили саучешће и понудили подршку. Да поменемо само неке: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Димитриос, Поглавар Грчке православне цркве у Америци, Његово Преосвештенство Митрополит Тихон, врховни поглавар Америчке православне цркве; Епископални бискуп Ендрју Детше и католички кардинал Долан који су изразили симпатије целокупних Епископалне и Католичке заједнице Њујорка и понудили су на коришћење њихових цркви док се наша црква не обнови. Они се сећају времена када је Српска православна заједница у Њујорку била заједно са њима и са другима током времена искушења. Наша милост према нашим суграђанима Њујорчанима се враћа милошћу.
Годинама смо помагали српске имигранте и избеглице и овде у Њујорку и у Отаџбини. Никада нисмо ни сањали да ће доћи дан када ће се то преокренути и да људи који у Србији тешко живе, сада нама у Њујорку нуде да поделе оно мало што имају. Посебно смо захвални и дубоко дирнути понудама помоћи од наше браће и сестара, дуго мученог српског народа на Косову и Метохији. Отац Миломир Влашковић из Лепосавића је написао:
„Христос Васкресе! Нико не може да осећа бол и тугу због губитка ваше катедрале као ми, ваша браћа и сестре на Косову и Метохији. Наша црквена заједница у Лепосавићу је почела да сакупља прилоге за обнову ваше цркве. За почетак, наши пријатељи, браћа Димитријевић, дрводеље из Крагујевца, су се добровољно јавили да изрезбаре исте Царске Двери које сте имали у катедрали пре пожара.“
Поштовани парохијани, ми који служимо у Извршном одбору Светог Саве смо млади као Катарина Шарић и Ивана Николић које једва имају 30 година. Оне су наш понос и наша будућност. Многи од нас су зрели, стабилизовани људи који су служили нашој заједници дуги низ година, док су истовремено водили успешна предузећа као што је наш председник Ненад Милинковић, наш први подпредседник Александар Гримпас и Мира Живковић. Многи од нас су професионалци у познатим предузећима, као што су Морган Стенли, Бенк оф Америка, Мерил Линч и Гугл.
Ми смо стручни, послу посвећени људи који воле једни друге и све вас. Састајемо се сваког дана после трагедије и марљиво радимо пре свега помажући проти Ђокану који опслужује наше парохијане и њихове емотивне и духовне потребе. Срели смо се са Владиком Митрофаном у његовој резиденцији у Њу Џерзију у уторак увече и добили смо његово упутсво и благослов. Све што радимо и што ћемо радити јесте и биће уз његово одобрење и благослов.
Многи од вас питају како да помогну добровољним радом.
Молимо вас да упишете ваше име на листу коју смо данас објавили или да нам пошаљете електронску пошту на [email protected]
Где сазнати новости?
Ми ћемо објављивати новости на нашем интернет приказу www.stsavanyc.org чим оне постану доступне.
За све информације или за сва ваша питања или проблеме, без устручавања се обратите цркви Светог Саве или проти Ђокану.
После литургије ћемо сви заједно отићи до старе цркве на 25-ој улици да се молимо испод две заставе, које се још увек виоре мада нешто оштећене од пожара: једна наше вољене земље Сједињених Америчких Држава а друга застава наше благословене Српске Православне Цркве.
Трагедија је да се пожар десио у вечерњим часовима док смо прослављали Васкрс, али се такође подсећамо на нови живот који нам је пројављен у Васкрсењу Исуса Христоса и да нас ништа не може раздвојити од љубави према Богу и једних према другима. Нека у данима пред нама сви живимо сигурни у ту наду, сједињени под иконом Светог Саве која је чудесно сачувана од пламена.
Ми овде имамо дугу традицију. Саслушајмо сада нашу драгу Зорку Милић која је дошла са црквом – певала је у хору као девојка када је српска заједница купила цркву Светог Саве четрдесетих година прошлог века и сада је она наша Краљица Радости.
Хвала вам.